Gala koncert Fondacije Dobar Glas 12. maja 2019. na Kolarcu

 

Gala koncert

Fondacije Dobar glas

Gala koncert Fondacije Dobar glas održan je 12. maja u 20h u Valikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca.

Na koncertu su nastupili naši istaknuti muzički izvođači:

Snežana Savičić Sekulić (sopran)
Robert Lakatoš , violina
Miloš Pavlović , klavir
Dragan Đorđević, violončelo
i mladi talenti iz Škole za muzičke talente iz Ćuprije, sa kojom Fondacija Dobar Glas ima dugogodišnju saradnju.

 

Ovom prilikom, proglašeni su dobitnici tri jednokratne stipendije Fondacije Dobar glas u iznosu od 1000 evra u dinarskoj protivrednosti. Komisija je odlučila da ove godine stipendiju Fondacije Dobar glas dobiju:



 
 

Program Gala koncerta:


 


Fotografije: Dragana Selaković Druu

Snežana Savičić Sekulić

Snežana Savičić Sekulić je prvakinja Opere Nacionalnog teatra u Beogradu. Umetnica sa izuzetno uspešnom karijerom, kako na operskim, tako i na koncertnim scenama širom zemlje i inostranstva.

Srednju muzičku školu „Vlado Miloševic“, odsek Teorije muzike, završila je u Banjaluci. Osnovne i postdiplomske studije završila je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Radmile Smiljanić. Solo pevanje počinje da uči sa 22 godine, a već sa 25 je nastupila u Narodnom pozorištu, gde je debitovala sa glavnom ulogom Djilde u Verdijevom Rigoletu. Iste godine, uspešno debituje na sceni Opere i teatra Madlenianum, takodje sa glavnom ulogom Karoline, u Smetaninoj operi Dve udovice. Tako zakoračuje i stupa na veliku scenu sveta opere, uspešno opravdavši status mlade nade Fakulteta muzičkih umetnosti.

Ove godine uručena joj je specijalna ,,Jubilarna Povelja‘‘ za izuzetan dugogodišnji umetnički doprinos Operi i teatru Madlenianum, povodom 20 godina njihovog uspešnog postojanja i rada.

Laureat je i prvi dobitnik prestižne nagrade „Oskar Danon“, koju je dodelilo Narodno pozorište za vrhunske umetničke kreacije. Dobitnik je godišnje nagrade Narodnog pozorišta za izuzetan umetnički doprinos repertoaru u sezoni 2010/2011. Prvi je dobitnik nagrade „Muzika Klasika“ najuspešnijem ženskom izvodjaču godine, kao i prvi dobitnik nagrade UMUS, najuspešnijem mladom umetniku. Laureat je medjunarodnih takmičenja solo pevača kao što su: „Nikola Cvejić“, ,,Obzorja na Tisi‘‘ i takmičenja „Jeunesses Musicales“ u Beogradu, gde su joj istovremeno dodeljene četiri nagrade – prvi put u istoriji takmičenja. Sledi nagrada na takmičenju „Ada Sari“ u Poljskoj, kao i nagrade „Biserke Cvejić’’ najuspešnijem studentu odseka Solo pevanje. Dobitnica ,,Zlatne značke‘‘ Kulturno-prosvetne zajedenice Srbije kao i Diplome grada Banjaluka, za vrhunske umetničke rezultate i doprinos u kulturi.

Usavršavala se u Beču, kao stipendista CEE Muzikteatra. Stipendija je dodeljena najuspešnijim mladim operskim pevačima Centralne i Istočne Evrope. Imala je zadovoljstvo i čast da radi sa svetski priznatim umetnicima, uključujući operske produkcije i koncerte. Navedena saradnja krunisana je svečanim koncertom u Bečkoj državnoj operi 2009. godine.

Snežanina bogata karijera obuhvata nastupe na mnogobrojnim evropskim  operskim i koncertnim scenama: „Concerti in Campidoglio“ (Rim), Salle Gaveau (Pariz), Aleksandrinski Teatar (Petrograd), Ekaterinburgskiй gosudarstvennый akademičeskiй teatr operы i baleta (Ekaterinburg), Janaček Teatar (Brno), Muziekcentrum De IJsbreker (Amsterdam), Slovensko narodno gledališče (Maribor), Nacionalni Teatar u Bukureštu i Temišvaru, HNK Zagreb, HNK Split, HNK Varaždin, Srpsko Narodno pozorište (Novi Sad), Crnogorsko narodno pozorište (Podgorica), Makedonska opera i balet (Skopje), kao i koncerti u Londonu, Bostonu, Budimpešti, Novom Sadu, Cetinju, Sarajevu, Banjaluci… Ostvarila je glavne uloge u operama: Violetta Valery (La Traviata), Lucia (Lucia di Lammermoor), Pamina, (Die Zauberflöte), Susanna (Le Nozze di Figaro), Lauretta (Gianni Schicchi), Antonia (Les contes d’ Hoffmann), Adina (L'elisir d'amore), Ninette (L’amour des trois Oranges), Mimi,  Musetta (La Boheme), Angelique (Angelique), Rosina (Il Barbiere di Siviglia), Norina (Don Pasquale), Donna Anna (Don Giovanni)...

Na svom repertoaru ima preko 40 vokalno-instrumentalnih dela: Requiem (Verdi), Requiem, Kronungmesse, Exsultate Jubilate (Mozart), Carmina Burana (Orf), Die Schöpfung, Nelson messe, Die Jahreszeiten (Haydn), Te Deum (Bruckner), Stabat Mater (Pergolesi), Johannes Passion, Magnificat (Bach), Gloria, Nulla in mundo (Vivaldi), Stabat Mater (Schubert), Simphony No. 9 (Beethoven), Requiem (Faure), Das Paradies ud die Peri (Shumann), Deutsches Requiem (Brahms), Simphony No. 8 (Mahler), Concerto Op. 82 (Gliere), Dvoržak (Te Deum)…

Saradjivala je sa Rimskim Simfonijskim orkestrom, Beogradskom filharmonijom, Fiharmonijom Brno, Makedonskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom RTS, Simfonijskim orkestrom „Stanislav Binički“, Crnogorskim Simfonijskim orkestrom, Banjalučkom filharmonijom, Gudačima Svetog Đorđa, Gudačkim orkestrom Dušan Skovran, Novosadskim kamernim orkestrom, Camerata Serbica, kao i sa istaknutim dirigentima: Claudio Vandelli, Silvio Barbato, Jose Collado, Davide Crescenzi, Uroš Lajovic, Alberto Veronesi, Marco Boemi, Mladen Jagušt, Olivier Grangean, Aleksandar Marković, Ivan Repušić, Darinka Matić-Marović, Vladimir Kranjčević, Bojan Sudjić, Dejan Savić…

Deset godina je radila kao profesor na Akademiji Umjetnosti Univerziteta u Banjaluci (2001-2011), a od ove godine je gostujući profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Ostvarila je snimke za diskografsku kuću „Mandala-Harmonia Mundi“ u Parizu, izvodeći delo srpskog kompozitora Ivana Jevtića „Eissplitter“.

Imala je čast da nastupa kao gost na solističkom koncertu operske dive Montserrat Caballe, održanom u Beogradu 2011. godine.

Robert Lakatoš

Robert Lakatoš - počeo je da uči instrument kao sedmogodišnjak u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“, u svom rodnom gradu Novom Sadu. Odrastao je u porodici muzičara, a prvi mentor bio mu je otac Imre Lakatoš. Kao najmlađi student violine u istoriji novosadske Akademije umetnosti, završio je osnovne i master studije u klasi čuvenog pedagoga Dejana Mihailovića. Oficijelno obrazovanje nastavio je na Visokoj umetničkoj školi u Cirihu (Zürcher Hochschule der Künste) gde je postao stipendista švajcarske Fondacije „Lyra“ za izuzetno nadarene talente.

Od 2015. sarađuje sa Julijanom Rahlinom (Julian Rachlin) na Univerzitetu za muziku i izvođačke umetnosti u Beču.

Među brojnim prvim nagradama koje je osvojio na domaćim i internacionalnim takmičenjima, posebno se ističu prve nagrade na takmičenjima „Pablo Sarasate“ (Pamplona, Španija, 2015), „Mary Smart“ (Njujork, 2013), „Societe Generale Srbija“ (Beograd, 2009), kao i druge nagrade na takmičenjima „Jeneuess Rumunia“ (Bukurešt, 2012), „Andrea Postacchini“ (Fermo, Italija, 2011) i Violinskom takmičenju u Brentoniku (Italija, 2004).

Koncertnu karijeru, Robert Lakatoš razvija kao solista i kamerni muzičar na nastupima u Italiji, Španiji, Turskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Norveškoj, Izraelu, SAD-u, Brazilu, Meksiku, Rumuniji, Poljskoj, Grčkoj, Hrvatskoj,  Sloveniji i Crnoj Gori.

Kao solista, svirao je sa brojnim orkestrima, među kojima su: Simfonijski orkestar Navare, Malaga filharmonija, Slovenia Radio orkestar, Istanbul Simfonijski orkestar, Krakovska filharmonija, Minas Gerias filharmonija, UANL Monterrey Simfonijski orkestar, Beogradska filharminija., Vojvođanski simfonijski orkestar, Niški simfonijski orkestar, Novosadski akademski orkestar, Njujorški Orkestar „Summit Music Festival“, Novosadski kamerni orkestar, Vojvođanski kamerni orkestar, ciriški Kamerni orkestar „ZHdK-Strings, Janaček kamerata“.

Robert Lakatoš je ostvario snimke za radijske i televizijske stanice u zemlji i inostranstvu, među kojima su i trajni zapisi za Radio-televiziju Vojvodine.

Dobitnik je priznanja Zavoda za kulturu Vojvodine Iskre Kulture za 2017. godinu.

Zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u zvanju docenta za glavni predmet violina.

Godine 2016. postao je Thomastik Artist.

Svira na gudalu ručne izrade poznatog gudalara Vladimira Radosavljevića.

Miloš Pavlović

Miloš Pavlović je srpski pijanista vrlo raznovrsnih umetničkih interesovanja i afiniteta. Nastupajući sa podjednakim entuzijazmom kao solista, ali i kamerni muzičar,  jasno se pozicionirao na umetničkoj sceni regiona, ali i čitave Evrope.

           Svoje muzičko obrazovanje stekao je na diplomskim studijama Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi ruskog pijaniste Igora Lazka (bivši student Jakova Zaka), kao i magistarskim  na Akademiji umetnosti u Novom Sadu,  u klasi ruskog pijaniste Vladimira Ogarkova (bivši student Emila Gilelsa). Oba profesora, nastavljači su tradicionalne ruske pijanističke škole slavnog Henrija Nejgauza. Period od tri godine, veoma značajan za njegov umetnički razvoj proveo je u Torinu (Italija), gdje se usavršavao u klasi istaknutog italijanskog pijaniste Remo Remolija (učenika Artura Benedetija Mikelanđelija), gde stiče diplomu  Državnog konzervatorijuma “Đuzepe Verdi”. Dve godine specijalističkih studija na Katedri za kamernu muziku FMU u Beogradu, završio je u klasi Olivere Đurđević. Usavršavao se na pijanističkim majstorskim kursevima Leonida Brumberga, Leva Natočenija, Arba Valdme, Konstantina Bogina, Sijavuša Gadžijeva i Paula Gulde.

Pobednik je takmičenja Muzičke omladine Srbije “Laureati Orfeja”.  Dobitnik je I nagrade na Međunarodnom pijanističkom takmičenju “Castello di Racconigi”- Torino, Italija, i  II nagrade na Međunarodnom pijanističkom takmičenju Ostuni – Italija.

Nastupao je kao solista i kamerni muzučar u nekim od najznačajnijih koncertnih sala širom regiona, ali i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji, Norveškoj, Grčkoj, Poljskoj, Estoniji i Malti. Ostvario je više  snimaka za različite TV i radio stanice. Sarađivao je sa brojnim istaknutim muzičarima, među kojima su: Piere Reach, Mihael Pethukov, Akiko Šimura, Ljudmila Gross, Irina Furst, Snežana Savičić, Aneta Ilić, Nikola Mijailović i mnogim drugima, kao i sa Kraljevskim gudačima Svetog Đorđa i dirigentom Stankom Šepićem. Kao član klavirskog dua  MEZZO sa pijanistkinjom Jelenom Đajić ostvaruje vrlo zapaženu i razgranatu koncertnu djelatnost. Redovan je učesnik međunarodnih muzičkih festivala, kao što su „Valetta International Piano Festival“,  „Budva City Theatre“, “Espressivo“... gde je nastupao među istaknutim umetnicima kao što su: pijanisti Mihail Petuhkov, Vladimir Viardo, Pierre Réach, violončelista Denis Šapavalov, violinisti Mihail Bereznitski, Jaroslav Nadrzycki, kontrabasista Duncan Mc Tire ,...i td.

Miloš Pavlović je čest član  žirija međunarodnih pijanističkih takmičenja, kao i profesor na pijanističkim majstorskim kursevima. Takođe, on je i redovan gost na međunarodnim konferencijama klavirskih pedagoga: Mančester, Dizeldorf, Oslo, Talin i td, gde je ostvario zapažene nastupe sa klavirskim resitalima i koncert-predavanjima.

Za svoj umetničko-pedagoški rad i ostvarene rezultate, dobitnik je Zahvalnica Fakulteta muzičke umetnosti u Beogadu, 2001, 2004. i 2014. godine za izuzetne zasluge i doprinos Fakultetu, kao i  Zahvalnice Udruženja klavirskih pedagoga Srbije za izuzetan doprinos klavirskoj umetnosti.

Februara 2015. godine imenovan je za člana upravnog odbora Beogradskih muzičkih svečanosti (BEMUS), najstarijeg i najeminentnijeg festivala umetničke muzike u Srbiji i regionu.

Miloš Pavlović je potpredsednik Evropske asocijacije klavirskih pedagoga u Srbiji, kao i član UMUSA(Udruženja muzičkih umetnika Srbije). Osnivač je i predsednik Upravnog odbora Fondacije Dobar glas, privatne Fondacije, koja pomaže najtalentovanije mlade umetnike u Srbiji.

Miloš Pavlović je vanredni profesor na Katedri za klavir Fakulteta muzičke umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Dragan Đorđević

Po opisima štampe i ocenama kritičara Dragan Đorđević je jedna od najoriginalnijih umetničkih ličnosti svoje generacije. Poznatiji kao Suzuki, Đorđević je svoj nadimak dobio zahvaljujući poznatoj Suzuki metodi koja mu je pomogla u prvim muzičkim koracima kada je imao samo šest godina. Svoje muzičko obrazovanje je započeo sa violinom u Školi za muzičke talente u Ćupriji, ali dve godine kasnije opredeljuje se za violončelo. Nakon prvih časova sa prof. Reljom Ćetkovićem čelo ostaje njegov trajni izbor.

Po završetku studija na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu u klasi Sandre Belić, odlazi na Guildhall školu za muziku i dramu, u klasu prof. Stefana Popova. Tokom boravka u Londonu dobija priliku da svira u jednom od najprestižnijih orkestara na svetu kao što je Londonski Simfonijski Orkestar, a bio je i gostujući solo čelista Kraljevske Severne Simfonije.

Nakon upoznavanja sa čuvenim Jang-Čang Čoom 2002. godine odlučuje da nastavi specijalizaciju u njegovoj klasi na Visokoj školi za muziku u Esenu. Nakon par godina u Nemačkoj postaje dobitnik prestižne Počasne diplome, a istovremeno, kao veoma mlad muzičar imenovan je za profestora čela na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Jedan od njegovih prioriteta je bilo usavršavanje izvođenja od najboljih svetskih čelista i muzičkih pedagoga kao što su Miša Majski, Boris Pergamenšikov, David Takeno, Nada Kecman i mnogi drugi. Uz ovakav kontinuirani rad i jedinstveni stil koji poseduje, vrlo rano postao je laureat i dobitnik brojnih specijalnih nagrada na međunarodnim takmičenjima poput Antonio Janigro, Markneurkirchen, Jeunesses Musicales.

  1. godine, počastvovan pozivom maestra Valerija Gergieva, postaje gostujući solo čelista Simfonijskog orkestra Mariinskog Teatra. Dve godine kasnije vraća se u Sankt Peterburg kako bi održao još jedan koncert, ali ovog puta publiku u sali Mariinskog teatra osvaja resitalom sa pijanistom Vladimirom Miloševićem.

Član je i DOUBLE SENS ansambla sa kojim redovno nastupa i snima za Dojče gramofon.

Kao solista i kamerni muzičar nastupao je širom Evrope (Holandija, Švedska, Belgija, Rumunija, Austrija, Nemačka,Švajcarska, Bugarska, Francuska....), u Velikoj Britaniji, Rusiji i Koreji.

Suzuki kamernu muziku neguje kroz nastupe sa kvartetom Rubikon sa kojima je između ostalog gostovao na prestžnom City of London festivalu.

Od inostranih festivala izvajaju se još BBC Proms, Festival D’averus Sur-oise, Sion Valais Shlomo Mintz Festival.

U regionu nema bitnijeg festivala na kom Đorđević nije učestvovao – od BEMUS-a kada je 2016. godine izveo čuveni Šostakovičev koncert, preko Ohridskog leta, Laureata Katje Popove, NIMUSa, do Zagrebačkih ljetnih večeri (Zagreb Summer Evenings), NOMUS-a, Kotor-Art-a i Čelo Fest-a u Beogradu i BELEF-a na kojem je 2017. premijerno izveo Guldin Koncert za čelo i duvački orkestar.

Nastupao je sa Bergische Symfoniker, Beogradskom filharmonijom, Kammer Philarmonie Amade, Simfonijskim orkestrom RTS, Kamerata Serbika, Bamber Chamber Orchestra, Simfonijskim orkestrom RTV Slovenije, Vojvođanskim simfoničarima, Niškim simfonijskim orkestrom, Gudačima Sv. Đorđa, Makedonskom filharmonijom, Simfonijskim orkestrom jugoistočne Evrope, Plevenskom filharmonijom, Kamernim orkestarom  Dušan Skovran....

Sarađivao je sa umetnicima kao što su Šlomo Minc, Itamar Golan, Emil Tabakov, Tan Dun, Mihail Šerbahov, Roman Simović, Nemanja Radulović, Minčo Minčev , Džon Adams , En Šao,  Piter Skaltrop, Lesli Hauard  i mnogi drugi.

Vanredni je profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a od 2015 godine i  umetnički direktor u Školi za muzičke talente u Ćupriji. Vođen idejama Šiničija Suzukija, u svom  pedagoškom radu prenosi mladima znanje i ljubav prema muzici oslanjajući se na pomalo zaboravljene životne vrednosti poput osećajnosti, intuicije i istrajnosti.

Suzuki svira na  violončelu Džejmsa i Henrija Benksa iz 1797. godine.